Ako je muškarac pred ženidbom i želi partnerku koja ceni jednostavniji, tradicionalniji način života i spremna je da gradsko okruženje zameni selom, mnogi tvrde da su Albanke dobar izbor. Tako makar navode pojedini mladoženje iz Srbije koji su se odlučili za devojke iz Albanije. Takvo mišljenje potvrđuje i video-snimak 48-godišnjeg Slađana, koji je stupio u brak sa Gorankom.
Na TikToku se nedavno pojavio snimak Slađana Nikolića (48) iz Sirinićke župe na Kosovu, koji se oženio Fidom Nuriši (28) iz Dragaša, područja koje se smatra jednim od najmanje razvijenih u Evropi. Njegova poređenja između Albanki i Srpkinja izazvala su veliki broj reakcija.
Na pitanje kakve su žene iz albanskog dela Gore i da li se razlikuju od Srpkinja, on je odgovorio da razlika postoji, ali ne velika. Prema njegovim rečima, Srpkinje su više okrenute uživanju, dok su devojke iz Dragaša naviknute na poljoprivredne poslove i život na selu. Dodao je da im je, kada dođu na Kosovo i vide kako se tamo živi uz više mehanizacije, svakodnevica lakša.
Njegova supruga je rekla da joj je sve u početku bilo neobično, ali da se nije pokajala.
Međutim, Slađanovi komentari naišli su i na oštre kritike — brojne korisnice su se uvredile njegovim opisom i protumačile ga kao traženje radne snage, a ne partnerke. Neki komentari su ga optuživali da želi poslušnost, a ne ravnopravnu suprugu.
S druge strane, bilo je i onih koji su poručili da je najvažnije da je par srećan i da niko nema pravo da se meša u njihove odluke. Mnogi su istakli da je važno da ljudi grade miran porodični život bez obzira na poreklo.
U komentarima su se javili i Goranci koji su pojasnili da se veliki deo njih identifikuje kao Srbi, da slave Đurđevdan i da koriste isti školski sistem, zbog čega smatraju da u ovakvim brakovima nema razloga za polemiku.
Nakon talasa komentara koji su se pojavili ispod snimka, rasprava se proširila i na druge društvene mreže. Mnogi su isticali da je problem mnogo širi od pojedinačnog slučaja, jer se dotiče pitanja tradicionalnih uloga, ekonomskih prilika i migracija iz nerazvijenih krajeva. U regionima gde je stanovništvo godinama odlazilo u potrazi za boljim životom, brakovi između ljudi iz različitih sredina postaju sve češći, ali i dalje izazivaju burne reakcije.
Sociolozi koji su se uključili u raspravu objasnili su da ovakvi brakovi nisu novost, već da predstavljaju logičnu posledicu promena u demografiji i ekonomiji. U mnogim ruralnim krajevima Srbije broj mladih žena je značajno manji nego broj mladića, pa se muškarci odlučuju da traže partnerke iz susednih zajednica koje dele sličan način života i vrednosti. Učesnici diskusije istakli su da to ne znači nužno da je motiv „traženje radne snage“, već da mnogi muškarci iz ovih sredina žele brak i porodicu, dok se žene iz razvijenijih sredina češće sele u gradove ili u inostranstvo.
Sa druge strane, pojedini komentatori naglasili su da je važno praviti razliku između slobodnog izbora i pritiska tradicije. Iako se u snimku ne može čuti ništa što ukazuje na prisilu, deo javnosti smatra da žene iz ekonomski slabijih područja imaju manji stepen izbora prilikom odabira partnera, jer im brak može predstavljati izlaz iz siromaštva. Ova teza izazvala je novu raspravu — jedni su tvrdili da takva tumačenja potcenjuju same žene, dok su drugi ukazivali na to da su društvene okolnosti realan faktor koji utiče na odluke.
U toku diskusije pojavila su se i svedočanstva ljudi koji su deo višegeneracijskih mešovitih zajednica. Oni su naglašavali da brakovi između Srba, Goranaca i Albanaca nisu nikakva retkost i da se u mnogim selima održavaju već decenijama. U takvim sredinama, kako kažu, mnogo više se ceni rad, porodična stabilnost i zajednički život nego nacionalna pripadnost. Prema njihovim rečima, ljudi koji žive u tim krajevima često imaju više zajedničkih tačaka nego što bi neko spolja mogao da pretpostavi.
Sa druge strane, oni koji su kritikovali Slađanove reči isticali su da se način na koji je govorio o ženama može tumačiti kao umanjivanje njihove vrednosti. Prema njihovom mišljenju, ženina uloga se ne sme svoditi na rad u domaćinstvu ili na poslu, niti se može posmatrati kao „prednost“ to što je naviknuta na fizički rad. Kritičari su insistirali da moderna zajednica treba da teži partnerstvu u kome obe strane imaju jednaku ulogu i pravo na izbor.
Kako se rasprava širila, pojavila se i treća grupa učesnika — oni koji smatraju da je cela priča prenaduvana. Prema njihovim rečima, Slađan je samo iskreno opisao svoja iskustva, i iako su njegova objašnjenja možda nespretno formulisana, ne nose lošu nameru. Oni su isticali da se na osnovu kratkog videa ne može suditi o njegovom odnosu prema supruzi, niti o motivima njihovog braka. Poručili su da ovakvi slučajevi ne bi trebalo da postanu povod za podelu, već da treba razumeti širi kontekst života u siromašnim, udaljenim krajevima.
Na kraju se pokazalo da ovakve teme izazivaju snažne reakcije jer zadiru u pitanja identiteta, tradicije, razvoja sela, prava žena, ali i ličnih izbora svakog pojedinca. Dok jedni vide pozitivnu stranu u tome što se u ovakvim zajednicama stvaraju nove porodice, drugi upozoravaju da je važno da oba partnera u brak ulaze ravnopravno i dobrovoljno. Bez obzira na podeljena mišljenja, jedno je jasno: snimak je otvorio razgovor koji prevazilazi pojedinačni slučaj i dotiče realnost koja se menja, ali i dalje snažno oslanja na tradicionalne obrasce.
Izvor: Blic.rs
About The Author
