U pojedinim tradicionalnim sredinama na Balkanu i dalje postoje običaji koji uključuju dogovorene brakove. Jedna takva priča potiče iz zajednice u kojoj je živeo Redžep Kastrati, stanovnik sela nedaleko od Prizrena. Kada je imao 61 godinu, odlučio je da ponovo zasnuje porodicu i preko posrednika potraži životnu partnerku.
Očekivao je da će upoznati ženu približno svojih godina, ali je umesto toga predstavljen znatno mlađoj osobi, što je iznenadilo i njega i njegove najbliže. Pre ovog događaja, Redžep je već imao dug porodični život – sa prvom suprugom dobio je dvanaest ćerki, a porodica se vremenom proširila na veliki broj unučadi.
Kasnije je sa novom suprugom dobio sina kome su dali ime Diamant. Ova priča datira od pre više od decenije, a podaci o daljem životu porodice nisu poznati, jer se nisu javno oglašavali.
U poslednjim godinama primećeno je da sve veći broj starijih muškaraca u regionu sklapa brak sa osobama iz drugih sredina, najčešće u želji da izbegnu usamljenost i obezbede stabilniji život u starosti. Ovaj trend privlači pažnju jer oslikava promene koje se dešavaju u ruralnim zajednicama i načinima na koje ljudi pokušavaju da pronađu porodičnu sigurnost.
Priča o Redžepu Kastratiju nije ostala samo usputna anegdota u selu blizu Prizrena. Naprotiv, tokom godina postala je tema brojnih razgovora, posebno zato što se uklopila u širi društveni fenomen koji se u tom delu regiona sve češće primećuje. Tradicionalne zajednice, kakve postoje u pojedinim ruralnim krajevima Albanije, Kosova i delova Srbije, suočavaju se sa promenama koje utiču na porodične odnose, broj mladih ljudi koji ostaju ili odlaze, kao i na način na koji se zasnivaju bračni odnosi.
U vreme kada se Redžep odlučio ponovo oženiti, u selu je već bilo primetno da se mladi sve ređe zadržavaju u lokalnoj zajednici. Mnogi su odlazili u veće gradove ili u inostranstvo, tražeći posao, stabilnost i drugačiji način života. To je dovelo do toga da se broj žena koje ostaju u ruralnim sredinama smanjuje, što je pojedine starije muškarce navelo da potraže supruge iz udaljenijih područja, često uz posredovanje poznanika ili tradicionalnih posrednika.
Redžepov slučaj bio je specifičan jer je očekivao partnerku približnih godina, osobu koja bi delila slična životna iskustva. Kada je došlo do nesklada između očekivanja i realnosti, u zajednici su se pokrenula pitanja o odgovornosti posrednika, kao i o razumevanju obe strane u takvim aranžmanima. Ipak, uprkos početnom iznenađenju, priča je poprimila svoj tok, a on i Valentina nastavili su zajednički život, koji je dodatno dobio na značaju rođenjem sina.
Meštani su ovu situaciju doživeli na različite načine. Starije generacije su je posmatrale kroz prizmu tradicije, dok su mlađi često postavljali pitanje dugoročnosti i održivosti takvih veza. Kako su godine prolazile, pojedini sociolozi i lokalni poznavaoci prilika komentarisali su da se iza ovakvih priča krije ozbiljniji društveni problem – demografsko pražnjenje sela, manjak ekonomske perspektive i nedovoljno ulaganja u razvoj ruralnih sredina.
Istovremeno, povećan broj brakova između Albanaca i Srba takođe je postao tema istraživanja. Mnogi muškarci iz srpskih ruralnih krajeva, suočeni sa sličnim demografskim izazovima, odlučivali su se za sličan korak. Zajednički motiv bio je strah od usamljenosti u starijem dobu, ali i želja da se održi porodična linija. Iako su ti brakovi često bili zasnovani na razlici u godinama i kulturama, mnogi su se vremenom stabilizovali, nalazeći ravnotežu u zajedničkom svakodnevnom životu.
U Redžepovom selu, priča o njegovom novom početku zato se posmatrala kao simbol istovremeno i prošlosti i budućnosti. Sa jedne strane, podsećala je na tradicionalne običaje koji su postojali generacijama. Sa druge, otvarala je pitanje transformacije tih običaja u vremenu kada se društvo brzo menja, a mladi sve više biraju moderniji stil života.
Iako sudbina svih aktera ove priče danas nije poznata, njen uticaj ostao je prisutan. Ona je postala svojevrsno ogledalo regionalnih promena i izazova s kojima se suočavaju sela koja pokušavaju da zadrže svoje stanovnike. Redžepova priča, sa svim svojim neobičnim elementima, postala je podsetnik na to koliko se život može menjati u različitim fazama, kao i na to da društveni obrasci nikada nisu statični. Ona otvara prostor za razumevanje šire slike – odnosa između tradicije, ekonomije i savremenog načina života, koji sve više utiče na donošene odluke i formiranje porodica u ruralnim sredinama.
About The Author
