Albanka Zoge rodila je troje dece svom suprugu Radosavu iz Gornjeg Ojkovca.
Sve je više Srba, posebno iz seoskih sredina, koji se žene Albankama i osnivaju porodicu s njima. Priča porodice Timotijević privukla je pažnju javnosti pre nekoliko godina.
Lajtiha je pristala da se uda za Radosava, ne razmišljajući o teškim životnim uslovima u kojima će živeti. Ubrzo je dobila novo ime – Zorica, i sa Radosavom je dobila troje dece.
Radosav kaže da je srce puno, ali da ga ponekad boli što u selu nema više porodica sa decom. „Kad me spominju, ne kažu ‘onaj što je oženio Albanku’, već ‘onaj koji ima decu’, naglašavajući troje. Kao da je to neko čudo, a zapravo je u pitanju samo porodica. Boli kada si poznat po tome što si otac, a nemaš kome da odeš na veselje. Mi smo dugo bili prvi čija se deca čula u selu, a sada ću dugo ostati poslednji koji je zaljuljao kolevku“, kaže Radosav za Blic.
Radosav je želeo da se oženi i osnuje porodicu. Bilo je devojaka koje su bile zainteresovane, ali nijedna nije htela da živi na selu. „Nisam im zamerio, jer nijedna ne bi bila kao Zoge. Razumem zašto žene žele da žive u gradu“, dodaje on.
Jednog dana, dok je bio u Čačku, upoznao je jednu Albanku koja mu je pokazala sliku svoje sestre. Odmah je znao da želi Zoge, 12 godina mlađu od njega. Posle prosidbe u Albaniji, njeni roditelji su bili presrećni, a radost je bila potpuna kad su se deca počela rađati.
Zoge su na početku najviše mučili jezik, planinska klima i težak teren. Danas, prema Radosavu, njen srpski je odličan. „Dole kod mene su ravnice, a ovde je brdo do brda. Navikla sam na more i blage zime, ovde je sneg dubok, ali selo mi nije problem jer sam odrasla na selu. Uslovi života su teški, ali navikla sam se“, kaže Zoge.
Svekar i svekrva je hvale i ističu njenu vrednost. Ona zna da pomuze krave, spravi mleko i sir, radi u polju i u šumi ravnopravno sa suprugom, i brine o deci. „Kad je nosila sina kroz dubok sneg dok je bila trudna, išla je brže nego ja“, hvali Radosav suprugu.
Njihova deca su Bojan, Dobrivoje i Jovana, i par je odlučio da tu stane sa proširenjem porodice. „Nije do nedostatka hrane ili zemlje – mogli bismo da izdržimo još dece. Problem su uslovi i udaljenost škole. Najbliža je sedam kilometara, pola puta kroz šumu. Treba pratiti svako dete, a ko bi čuvao četvrto ili peto u ovim uslovima“, objašnjava Radosav.
About The Author
