Roza Popadić, Albančica iz Skadra, pre više od deset godina došla je u selo Buđevo i udala se za Srbina, Milanka. Njena priča je samo jedna od mnogih žena iz Albanije koje su sreću potražile u ovom kraju, odlučivši da zamene gradski život za miran život na selu.
Na početku joj nije bilo lako – jezik je bio potpuno drugačiji, a prilagođavanje seoskim poslovima i klimatskim uslovima veliki izazov. “Sve mi je bilo teško, posebno jezik, jer se potpuno razlikuje od albanskog”, priseća se Roza. Ipak, danas kaže da se uopšte ne kaje što je došla.
Roza i Milanko imaju troje dece – ćerku i dva sina. Milanko objašnjava da je dugo tražio partnerku koja će prihvatiti život na selu. Njegove prethodne devojke nisu želele da se presele, ali Roza je bila drugačija. Venčali su se za samo osam dana, a od tada dele svakodnevicu u kojoj on preuzima teške fizičke poslove, dok Roza vodi kuću, kuva, čisti i brine o deci.
Život u ovom selu nije lak – zime su veoma hladne, a temperature mogu pasti i ispod minus 30 stepeni. “Kada sam došla, bilo je skoro metar snega i strašno hladno. U Albaniji toga nema, pa je sve bilo potpuno novo za mene”, priseća se Roza.
Uz pomoć Udruženja Stara Raška, mnoge žene iz Albanije čiji su preci poreklom iz Srbije ili Crne Gore, odlučile su da se udaju za Srbe na Pešterskoj visoravni. One su zamenile gradski život, stanove i toplinu gradova za mir, prirodu i tradiciju sela.
Roza je naučila i da sprema slavu. “Super je kada spremamo slavu, baš je lepo – slava je slava. Mi slavimo Nikoljdan”, zaključuje ona.
About The Author
